У име Оца и Сина и светога Духа! Преосвећени Владико благословите!

 

Ваше Преосвештенство, браћо саслужитељи, браћо и сестре!

Господ нас данас сабра у дому своме да прославимо Име Његово и осветимо Свети Храм, Благодарни Господу што нас удостоји да будемо сведоци овога „времена“ и да баш у ово време, када прослављамо 20 година од васпостављања наше Богом чуване Епархије и 20 година Архипастирске службе нашега Епископа ( Исполаети Деспота!), а више од 250 година од изградње храма у Трпињи, сведочимо његовом освећењу и будемо активни учесници у данашњем сабрању.

Чин освећења којем сте данас сведочили у неким православним срединама натиза се и „крштење Цркве“, јединствен је и непоновљив чин на једном храму. Постоји освећење које је par exelans  освећење, а оно бива на Светој Литургији када се дарови претварају у тело и крв Христову и освећује целокупна заједница у сабрању.

Ако се вратимо у минулу стварност, па  чак и 2000 година у назад, видећемо да су многе године и векови прошли, па тако и ових 250. година од изградње храма у Трпињи, а свакако и много брже ових поменутих 20 година. Свесни смо пролазности времена и по речима Светог Јована дамаскина : „Сваки од векова има своју кончину, а само осми век нема свој крај, јер је будући век.“ Постојање у времену се заснива на кружном кретању, мерљивим седмицама, а у основи седмичног круга је један дан који се седам пута понавља. Хришћанско појимање времена представља раскид  са кружним кретањем времена, јер Оци Цркве нас подсећају на искуство хришћанског живљења које је засновано на празновању Осмога дана, оног који представља дан Васкрсења Христовог. То је дан о коме постоје наговештаји у Старом завету и почива изван седмичног времена.

Осми дан  Васкрсења и ли Господњи дан,  слика је невечерњег дана Царства Божијег у коме се време неће више мерити односом дана и ноћи, него ће Христос обасјати све учеснике живота будућег века. За нас православне хришћане, због овога је време релативно и ми смо окренути откривању бесконачности будућег века.

Данашњи Празник и освећење храма дешава се у времену , наша заједница у историјском смислу траје у одређеном времену, али моменат благодати појављује се у темељима и установама Цркве. Слободно можемо да кажемо да смо у заједници са свима светима наше Цркве, од мученика и  страдалника за Цркву, светих апостола, свих светих и честитог кнеза Лазара, чије мошти положисмо данас у свети престо.

Ипак овог заједништва, а ни осећаја припадности овој заједици, не би било без Свете Литургије и освећења у њој.  Сви могу да се сећају прошлости, али само ми православни хришћани можемо да се сећамо и будућег века, јер сећајући се свих догађаја из живота Христовог и цркве, на Светој Литургији кажемо: сећајући се и другог и славног доласка Твога Христе, јер је Света Литургија праобраз Небеског Царства, а сећање није ограничено временом.

Данас, као и сваки дан свога живота благодарим Троједином Богу, молећи опроштај, радо се сећам бесплатних светих лекара Козме и дамјана и свих светих, радо се сећам и Вас Преосвећени Владико и благодарим Вам на овом узвишеном чину што ми данас подаристе, молећи Господа, Светога кнеза Лазара, и све свете за Ваше здравље и дуговечност.

Радо се сећам и Вас браћо саслужитељи, што својим молитвама допринесосте радости овога дана. Радо се сећам својих родитеља, родбине и моје породице, нека им Господ увек буде милостив. Радо се сећам браства нашега храма, мојих сарадникау служби мисији Цркве, свих оних који су допринели опстојању нашега храма и благољепију службе Божије, моји црквеноопштинских одборника и парохијана. Радо се сећам и свих вас овде присутних, сада и у будућем веку. Препоручујем се вашим светим молитвама, свима захваљујујем што сте били учесници данашњег сабрања молећи од Господа многаја и благаја љета за све вас.

 

Протопрезвитер Саша Кузмановић,

парох трпињски