Боже милостив буди мени грешном...

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Посматрајући последња времена са своје богочовечанске небеске осматрачнице, и обиље зла у њима, апостол Павле пише Тимотеју: Знај да ће у последње дане настати времена тешка. Јер ће људи постати самољубиви, среброљубиви,  хвалише, горди,непокорни родитељима, хулници, неблагодарни, неправедни, нељубавни, непримирљиви, клеветници, бесни, недоброљубиви, издајници, нагли, надувени, који више маре за сласти него за Бога, који имају обличје побожности, а силе су се њезине одрекли. Зло ће се силно размножити, минираће народе и царства, и устаће народ на народ, и царство на царство; настаће глади и помори и земљотреси и страхоте и буне, и невоља велика каква није била од постања света нити ће бити,и због умножених безакоња охладнеће љубав многих, и многи ће се саблазнити. Из ових речи појављује се питање -  шта су то саблазни,  због чега долазе?  У човечанском свету слободне воље, зло и грех су саблазни. Саблазни су сметње на правом путу, које нас спутавају, обмањују, ометају, удаљавају од хлеба живота и бацају нас у жабокречину греха, у коју тонемо све дубље и дубље.        

Ове нам речи  апостола Павла, драга браћо и сестре, говоре о стању у ком се налази свет и људи који живе у њему. И ова искушења и ове саблазни које нас нападају и окружују за које Спаситељ каже: ''није могуће да не дођу саблазни'' (Лк. 17. 1.) . И оне долазе, поплављују свет, али их не примају они који се труде вером и подвизима јеванђелским, те их саблазни не могу навладати. Јер саблазни и зло нису део наше створене природе, већ део наше слободне воље, и тиме нам Спаситељ не уништава слободно хтење. Него предвиђајући да се неки људи неће добровољно поправити, Спаситељ је рекао: ''потребно је да дођу саблазни'' (Мт. 18. 7.) и оне су ту да човека тргну и пробуде из успаваности и да се испита човеково стајање пред Богом, као што имамо пример праведног Јова... Пошто саблазни плаве свет наш земаљски, треба бити опрезан и чувати се да не уђе у нашу душу. Свети Јован Златоуст богомудро благовести: ''ако је потребно да дођу саблазни, како их је могуће избегавати,како их је могуће победити ?''Саблазни су као заразна болест и човек се не може заразити њоме ако се буде чувао и употребљавао превентивна средства. Гордост је саблазан, да нас не би овладала треба се наоружати смиреношћу и самоосудом. Блуд је саблазан, да нас ова саблазан не би захватила треба се наоружати постом и молитвом. Сваки грех је саблазан. Да бисмо могли победити разноврсне грехе, треба нам обући јеванђелско ''свеоружије Божије'' , то јест, требамо се обући ''у свете врлине јеванђелске'' (Еф. 6. 10-18).  

Уколико се човек не наоружа овим оружјем и препусти се греху, свака саблазан којом човек саблазни оног који верује у Господа Исуса Христа јесте воденични камен који душу саблазнитеља потапа у дубине пакла. Све те истине човекољубиви Спаситељ сабира у ову небоземну мудрост: ''Боље би му било да му се воденични камен обеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих.'' (Лк. 17. 2)

Драга браћо и сестре, против саблазни треба имати пре свега веру у Бога, јер како каже Спаситељ: '' Кад бисте имали вере колико зрно горушичино, и рекли бисте овом дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.''(Лк. 17. 6). Овим нас Господ бодри и снажи да је све могуће човеку који верује свим срцем, свим бићем, свом душом верује у Богочовека и свемоћ Његову. И тада вера усељује васцелог Бога у човека, са свим Његовим силама и особинама. Ово нам лепо потврђује апостол Павле речима: ''Ја више не живим, него живи у мени Христос.'' Стога се не треба бојати и треба се борити непрекидно постом, молитвом, исповешћу, покајањем и причешћем. Једно без другог не иде. Зато што када се појави  најезда греха, зла, када саблазан закуца са свих страна ниједним другим средствима се не може ући у борбу осим овим оружјем које нам је дано од самог Господа нашег Исуса Христа. Јер сам Он је рекао својим ученицима: ''Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом''(Мк. 9. 29.). Када  човек устане са овим средствима у борбу против непријатеља, када непријатељи осете са чиме и с ким се боре дају се у бекство, јер знају да су немоћни и да сили Божјој не могу ништа. Зато немојмо се бојати греха него му се срчано успротивимо и устанимо  из греховног сна, јер нам грех умртвљује душу нашу и тело наше доводећи  нас до очаја и одводи нас од рајских одаја.

Стога ови дани Свете Четрдесетнице да нам буду дани нашег кајања због учињених грехова, борбе против греха и саблазни, борбе против свега оног што нас удаљава од Спаситеља и вечног живота, због тога што ''нема човека да живи, а да не греши''. Стога потрудимо се да постом и молитвом  и сами постанемо живи храм Божији и да, на тај начин, изгнамо зле духове и њихове смрадове из себе молитвама Светих Божијих угодника и силом Светог Причешћа, то јест самог тела и крви Христове. Зато браћо и сестре нека нам сваки сат, минут, секунда пролази у борби против греха и сталном изговарању: ''Боже милостив буди мени грешном.'' Да би у потпуном нашем бићу се покајали, удостојили и припремили да у нама васкрсне Животодавац  Господ наш Исус Христос.

Амин!

 09. март 2010

Свештеничка исповест у Сремским Лазама
Јереј Далибор Зарић