МАЛЕНЕ РУКЕ ПУНЕ ЉУБАВИ

Никада лепши Никољдан у Цркви Светога првомученика и архиђакона Стефана у Борову... Никада лепша Света Недеља и Празник Детинци, који нас уводи полако у најрадоснији Празник Љубави Божије, у Рођење Господа Исуса Христа – Божић.

Данас је наша Црква прослављала Светога Николу, заштитника многих породица, молитвеника пред Богом морепловаца, свих рибара, помоћника сиромашних и верна подршка оних који притичу другима у помоћ.

Овиме је Никољдан био још радоснији и лепши јер је Црква била препуна народа Божијег, од најмлађих до најстаријих, препуна дечијих осмеха и поред зиме и снега који је још више улепшао данашњу славу многих наших православних Срба. Одавно је позната узречица о слављењу Светога Николе: "Пола Срба слави славу, а пола иде на славу." Тако је било и данас.

Али посебна радост била је одазив нашега народа, а поготово деце Основне Школе Борово, на помоћ својим малим пријатељима који живе на Косови и Метохији. Пакетићи су пристизали из дана у дан,а и током Свете Литургије. Све су то мале и вредне руке наше деце запаковале и уз честитку спремиле за Божић и Нову Годину својим пријатељима који живе тамо где никада није била опаснија слобода, а опет и где никада није била већа свест да је важно остати и опстати као народ Божији и православни Срби. Зато је за њих наш и мали поклон и пажња највеће радовање.

Иако је на данашњи Празник Детинци обичај у нашем народу да символично родитељи везују децу, а да их ови опет символично и даривају, највећи могући поклон што су деца данас могла даривати, а да их нико није везивао, била је на делу показана љубав према ближњем, према нашим малим браћи и сестрама на Косову и Метохији.

Тај осећај љубави, бриге за брата и сестру где год да живи, највећи је поклон који је данас обележио овај Никољдан. О, како ли је само лепо данас Свети Никола, онај који је био познат по милосрђу и помагању другима, огрејао срца свих нас када смо препознали у нашој деци ону најлешу врлину, а то је несебична помоћ и љубав према брату своме. Опет се потврдила она Господња мисао: "Пустите децу да долазе к мени, јер таквих је Царство Божије". И заиста је Царство Божије припремљено онима пунога срца љубави и несебичног помагања. Данас се је видела у ствари сва лепота и радост давања. Када у човеку препознате радост што некоме може помоћи, а данас је тога мало, онда схватите и сретни сте јер видите да сте децу ваљано васпитали као родитељи, а они постали мали-велики људи и прави хришћани. Да су схватили како није радост само у примању већ и у давању. То је највећа врлина човекова. Да га обрадује и радује радост другога. Тако смо данас сакупили у Борову приближно 350 пакетића.

У акцију су се укључила и друга места. Зато ништа мања пажња и љубав није деце и народа Божијег из Мирковаца, Бршадина, Трпиње, Белог Брда која су такође учествовала у сакупљању помоћи. Свима њима и осталом народу Божијем, који се одазвао на ову акцију, нека Господ Бог подари свакога добра, пуно здравља, добрих оцена у школи и прегршт љубави. Ми, чија су деца, до само коју годину у назад исто тако примала пакетиће од неке друге деце Божије, срећни смо што данас можемо помоћи. Да нас Господ поживи да увек помажемо, а никада не дожовимо да примамо помоћ.

презвитер Ненад Драгичевић
трећи парох боровски