ПАТРИЈАРХУ ПАВЛУ У ПОХОДЕ

У другу суботу по Пасхи Господњој, 17. априла Господње 2010. године, верници нашега места, а у организацији Цркве Светога Стефана из Борова, кренули су на поклоничко путовање манастиру Раковици и гробном месту блажене успомене Патријарха и Оца нашега Павла, те и осталим светињама града Београда, предовођени свештеницима овога места: протопрезвитером-ставрофором Чедом Лукићем, протопрезвитером Миленком Гребићем и презвитерем Ненадом Драгичевићем. Са нама је такођер ишао и ту част учинио и наш архијерејски намесник вуковарски протопрезвитер-ставрофор Душан Марковић.

Хвала Богу и молитвама Светога Стефана кренули смо у 7 часова испред нашега храма у Борову, те у манастир Раковицу стигли негде око 11 часова. У плану пута, који и носи назив „Патријарху Павлу у походе“, било је да се одржи парастос код гробног места нашега блаженопочившег Оца и Патријарха Павла и онај који је макар и једном имао прилике осетити силину молитве и благословен мир у светињи, тај је засигурно осетио сву лепоту тога тренутка и благослов светиње којој је приступио.

Промисао Божији је тако уредио да заједно са нама буду и верници парохије из Борова Насеља, вођени са својим свештеником протопрезвитерем Слободаном Блажићем, тако да је стим радост била још већа јер смо сви некако успели да се окупимо на молитву управо из крајева одакле је био родом и наш Патријарх Павле.

После одржаног парастоса и подељеног кољива задржали смо се још једно време поред гроба драгог нам Оца Павла, никако се не одвајајући... Као да је свако имао, а полазећи од себе, имао је сигурно, још по нешто да каже Молитвенику своме... да га замоли да се моли за њега, да опрости и помене сав народ, наше ближње и нас саме...

Овом приликом захваљујем се сестринству манастира Раковице и Мати Игуманији на топлој добродошлици препуној љубави и срдачности коју су нам указали.

Из манастира Раковице наш пут се наставио даље, до манастира Ваведења Пресвете Богородице. Овде смо такође топло дочекани и угошћени од сестринства ове свете обитељи. Манастир Ваведење јесте најлепши манастир града Београда, у најмирнијем делу истога града. Околина Кошутњачког парка даје му атмосферу као да се налази у каквом месту далеком од света, месту молитве и топлих суза покајања. Уосталом, такав благослов се и осети у овој обитељи у којој смо се поклонили моштима Свештеноисповедника Доситеја, митрополита загребачког (1932 - 1945), кога је усташка полиција у Загребу 1941. године зверски мучила. Управо због ових последица, једва се извукавши из чељусти зверова, Митрополит је умро, као тешки душевни и физички болесник, у Београду 1945. године.

Пожелевши свакога добра овој светој обитељи упутили смо се Храму Светога Саве на Врачару, задужбини свакога Србина и Светосавца. Лепота храма и његова грациозност у свим видовима човеку даје осећај безречености... Овде смо се такође поклонили чудотворној икони Пресвете Владичице наше Богородице Тројеручице и моштима Светога Серафима Сарофског.

Са Врачара упутили смо се нашем последњем месту тога дана, а то је Црква Светога Марка. Жеља нам је била да се поклонимо земним остацима и гробном месту патријарха Германа и цара Душана. Хвала свештенству овога храма што нам је пружило прилике да обиђемо и крипту овога светога храма и гробове, Лазара Панче, дародавца земљишта на коме је сазидан храм, те гробовима Краља Александара Обреновића и Краљице Драге (†1903), затим Књаза Милана М. Обреновића (1819-1839) и Кнежевића Сергија М. Обреновића(†1878).

Препуни утисака полако смо кренули кући у срцу и мислима још увек сабирајући све што смо видели и препуни благослова светиња које смо посетили. То непрестано сећање на светиње данашњег дана, као и наше непрестано сећање на Васкрслог Господа који ће доћи, нека нам свима да снаге и љубави , спокоја и наде до неког следећег путовања Светињама у походе.

презвитер Ненад Драгичевић