ЛУКИЈАН

МИЛОШЋУ БОЖЈОМ
СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП
ЕПАРХИЈЕ ОСЕЧКОПОЉСКЕ И БАРАЊСКЕ,
СВЕМУ СВЕШТЕНСТВУ, ПРЕПОДОБНОМ МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА ПОВЕРЕНЕ НАМ БОГОМ
СПАСАЈЕМЕ ЕПАРХИЈЕ – БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД ВАСКРСЛОГА

ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА УЗ РАДОСНИ ВАСКРШЊИ ПОЗДРАВ:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

 

„Крстом Твојим Христе хвалимо се, и Васкрсење Твоје појемо и
славимо. Јер си Ти Бог наш, осим Тебе другога не знамо”
(Стихира на Господи возвах, гл. 6)

„Ти сиђе у ад Христе, зато што хтеде; Ти уништи смрт,
као Бог и господар; Ти васкрсе тродневни, и са собом саваскрсе и Адама од
адских окова и пропадљивости. Он кличе и говори: Слава Христе
Твоме Васкрсењу, једини Човекољубче”
(Стихира на Господи возвах, гл. 7)

Ове године, драга децо моја духовна, дочекујемо највећи хришћански празник Васкрсење Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, прослављајући Га истовремено са хришћанима васцеле васељене. Сви који исповедају Господа Христа и верују у Њега, прославиће овај Празник најраније када пада у години.

Година иза нас била је веома тешка. Догађаји који су се збили: ратови, поплаве, земљотреси, епидемије, као и велика економска криза, проузроковали су незапосленост, беду, сиромаштво и глад. Суочавајући се са таквим недаћама, човек је немоћан. Сва техничка достигнућа нису у стању да спрече страдање твари и човека.

Где је излаз, где је нада у боље сутра? Има ли спаса за род људски на овој Земљи, у овом свету „прељуботворноме и грешноме?” Има, браћо и сестре!

Одговор знају сви хришћани. То је Христос Богочовек! Васцели Његов живот: рођење, проповед, чудеса која је чинио, распеће на крсту, силазак у ад, васкрсење и вазнесење Његово, дају одговор на сва питања човековог живота и његовог окружења. Нарочито на питања човекове будућности, бесмртности и вечности у Царству Божјем.

Овај данашњи торжествени Празник, подстиче нас да кажемо неку реч о значају Христовог Васкрсења за човека и васцелу твар.

По речима Светог Григорија Богослова: „Спасење за човека је у заједници са Богом”. Јер „на овај велики дан Христос је подигнут из мртвих до којих је сишао после распећа на крсту. У овај дан, Он је сломио жалац смрти, разрушио мрачне затворе ада, даровавши слободу људским душама”. Црквени песник кличе: „У ад си сишао Спасе мој, разбивши као Свесилни адска врата; као Творац васкрсао си умрле, и жалац смрти уништио си, и Адам од клетве би избављен Човекољубче. Стога вапијемо сви: спаси нас, Господе” (Кондак, гл. 5).

Опет Свети отац Григорије наглашава: „У овај дан, уставши из гроба јавио се Он људима за које се родио, умро и из мртвих дозван био, да бисмо и ми препорођени и смрти ослобођени ’узнесени били са Тобом васходећи на Небо’.”

Износећи истину о Васкрсењу Христовом и значају за спасење човека и света, Свети Атанасије Велики сведочи: „У Христу је васкрсло и вазнело се и читаво сведочанство. Устаде Господ из гроба ’у телу обоженом, одбацивши мртвило, а нама припада ова благодат и наше је то прослављање’.”

„У свом Васкрсењу Христос је”, по речима Светог Григорија Нисијског, „саваскрсао све што је лежало у смрти; раскинуо је свезе и болести смрти, да би нам отворио ’пут ка рођењу кроз васкрсење’, пут ’ка поновном рођењу из смрти’. У том смислу Христос је Пут, Васкрсење и Живот. Бог ствара ново Небо и нову Земљу”.

А када говори о нашој смрти, о људској смрти, овај велики отац Цркве вели: „У смрти се оно што се разлаже чисти од порока, да би се у васкрсењу сјединило у чистоти. Смрт је раздвајање душе од тела. Напуштено од душе, тело се распада од стихија које га чине, али се ниједан делић не губи, не претвара се у ништа. То је распадање али није нестајање, није прелаз у небитије. Душа је бесмртна и простире се у вечност. Као бестелесна по природи, нема потребе да буде на било каквом месту”. Силом свог сједињења са Васкрслим Христом, тело се ослобађа своје трулежности!

И много другога учинио је Спаситељ. Својим Васкрсењем победио је неправде, неистине, мржње и себичности овога света. Вером у Васкрсење Христово, човек добија снагу да и сам верује у своју победу над невољама света и живота. Добија благодат Божју, да се каје, поправља и преображава. Стиче осећање бесмртности и осећање тријумфа живота над смрћу. Добија снагу да се и сам жртвује за идеале Божје правде и Божје истине.

Драга децо Божја,

Васкрсли Господ основао је Цркву своју, за коју је рекао да јој „и врата пакла неће је надвладати” (Матеј 16, 18).

Српска православна црква је део велике васељенске цркве Христове. Сви ми који данас славимо овај Празник над празницима, у радости и духовном усхићењу, чланови смо те Свете Христове Цркве. Њој останимо верни. Сачувајмо је, као што су је наши преци чували и сачували, предавши нам је као једну, свету саборну и апостолску. Останимо јој верни, јер нас она никада није изневерила. Увек је била уз нас и са нама, као добра мајка своје, понекад незахвалне деце. Такву свету и чисту, ничим неукаљану, јединствену, на челу са нашим Патријархом, са нашим Епископима, свештеницима и монасима, предајмо је на чување нашој деци, нашем потомству.

Човек данашњице сав свој животни циљ усмерио је ка добром и лагодном животу. Нажалост, настоји да своју срећу оствари по сваку цену, често на рачун других, заборављајући да и други имају право на живот, право на свој дом, породицу...

Нема ничег лошег у стремљењу за бољим, савршенијим, праведнијим, моралнијим. Сâм Господ је, стварајући човека, благословио његов рад и труд, његове изуме, наравно оне који користе не само телу него и души људској.

„Будите ви савршени као што је савршен Отац наш Небески” (Матеј 5, 48), речи су нашег Спаситеља упућене свим људима. Другим речима, будите богови, владајте и управљајте светом. Бог је дао човеку да користи и употребљава добра овог света, све на службу души човековој и човековом спасењу.

Опоменуо нас је Господ да ће нам сва добра овога света бити узалудна ако своју душу заробимо овоземаљским бригама. Он каже: „Јер каква је корист човеку ако сав свет задобије, а души својој науди” (Матеј 16, 26)?

Васкрсли Христос нас опомиње и упозорава и подучава дајући нам одговоре и решења на сва питања, за све бриге и невоље које нас спопадају и сналазе у овом свету. „Ја сам светлост свету, ко иде за мном неће ходити у тами” (Јн 8, 12). Његово Јеванђеље пружа одговоре на сва животна питања. Живот по Јеванђељу води у Царство Небеско у заједницу са Васкрслим Христом и Светима Његовим; са Светима из рода нашег: Светим Јованом Владимиром, Светим Савом, Преподобним Си-меоном-Немањом, Светим Стефаном Дечанским, Светим Максимом, мајком Ангелином и другим.

Угледајући се на свете и светле примере из наше прошлости, спасавајмо душе своје и подстичимо све на добро и на спасење. Докажимо да смо људи, Божји људи. „Будимо људи”, како нас је непрестано учио наш блаженоупокојени патријарх Павле.

Вера у Васкрслог Христа преображава нас овде на Земљи у овом животу и свету, чини нас бољим, спокојнијим, достојанственијим, моралнијим. Постајемо свети, обасјани светошћу Христовог Васкрсења. Овим ћемо учинити да и наша отаџбина и домовина постане земља љубави, слоге, мира и благостања. Постанимо станиште врлина које воде општем добру свих народа, без обзира на веру, нацију, на имовно стање. Врлине човека спасавају и воде у Царство Небеско, а не власт и људска слава и хвала.

Духовна чеда наша у васкрслом Христу.

Желимо да вас поздравимо данас у овим свечаним Васкршњим данима, да овим поздравом у вашим душама и срцима пробудимо и распламсамо оно чудесно дивљење и ону радост коју су осетили очевици и први весници Христовог васкрсења: Жене мироноснице, Свети Апостоли, Лука и Клеопа, Апостол Симон и сви они којима се четрдесет дана по Васкрсењу јављао Васкрсли Христос. „Не гораше ли срце наше у нама док нам говораше путем” (Лк 24, 13–32).

Нека би дао Васкрсли Господ да будемо удостојени да и наша срца пламте у сусрету са Њим Васкрслим. Светлост Васкрслог Христа отворило је човечанству нове видике. Осветлило је смисао човековог битисања на Земљи. Његова страдања, Његове патње, мучеништво за Христа чине да је човек постао „нова твар” (Гал 6, 15). Са Васкрслим Христом постајемо синови Царства вечног, непролазног у заједници са Господом Који рече: „ Ја сам са вама у све дане до свршетка вијека” (Мт 28, 20).

Вама, мојим епархиотима, часном свештенству, преподобном монаштву, свим људима који верују у Васкрслог Христа и својим животом и делима ту веру потврђују, нарочито нашој браћи и сестрама на многострадалном Косову и Метохији, и онима у расејању, желимо од Васкрслог Христа добро здравље, душевни мир, неизрециву божанску љубав према свим људима, браћи по Христу, и свима осталима без обзира на међусобне односе.

Црквени песник нас позива „Ходите народи запевајмо и поклонимо се Христу, славећи Његово из мртвих Васкрсење. Он је Бог наш, Он од ђаволских замки свет избави” (Стихира на Господи возвах, гл. 1). „Опростимо све  Васкрсењем (Христовим)”!

 

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

У Даљу, о Васкрсу 2010. лета Господњег

 

Ваш молитвеник пред
Васкрслим Христом

смерни
+ Епископ Лукијан