ОБРАЗОВАЊЕ ИКОНЕ БОЖИЈЕ У ЧОВЕКУ

Централна личност наше хришћанске вере јест Господ Исус Христос.

Он је обећани Месија, Спаситељ свег створеног, човека и свеколике природе. Вером у Христа, којег је у почетку признала и препознала мала заједница окупљена око Апостола, створена је новозаветна Црква.

Њу (Цркву) карактерише начин живота њених чланова (свештенства и народа Божијег) који су окупљени у Литургијску заједницу око Епископа, који је икона Христова.

Сваки хришћанин се кроз целокупан живот Цркве, посебно активним учествовањем  животу Цркве, припрема за сусрет са Господом. Православно, хришћанско васпитање  је од самог почетка Цркве, па тако и данас, неодвојиво од саме Цркве. Оно води ка живој заједници са Богом и активном учествовању у живом Телу Христовом.

Већ генерације деце и младих људи имају прилику да се и кроз школску веронауку припремају за сусрет са живим Богом, односно, за активан живот у Цркви.

Упознавајући Хришћанство и продубљујући знања о вери, која нас води кроз ова и сва времена ка новом, вечном животу у Христу и са Христом, а који се огледа у Евхаристији, деца се припремају да уђу у Литургијску заједницу, у Литургијско сабрање. Тако, сви који смо у Цркви и учествујемо у Литургији, постајемо јединствене и непоновљиве личности, иконе Божије, који се кроз Христа, новог Адама, сједињујемо са Богом.

Тако ојачани и охрабрени Христовом вером и његовим спасоносним учењем, деца улазе у „свет одраслих“; улазе спремнија у борбу са свим искушењима која им предстоје у будућем животу.

Поучавање у вери је веома узвишен, али исто тако и веома одговоран задатак који се ставља пред сваког вероучитеља. Занемаривање основног човековог назначења – боголикости, тј. образа Божијег, лика који носимо у себи, а са којим се суочава савремено друштво (губитак тог узвишеног идентитета - боголикости) је управо и један од изазова за веронауку нашега времена.

Наилазећи на разна искушења, која су у школи у раду са децом готово свакодневна, верујем да су се често сваком наставнику, па тако и вероучитељу, наметала питања:  Хоће ли наш напор, наше жеље и молитве, заиста уродити плодом? Да ли смо добро припремили земљу (дечији ум и срце) за примање разних наука важних за целовитост бића и успех свакога човека..? Бројна питања обузимају свакога од нас.

Имајући у виду литургијско и еклисиолошко усмерење хришћанског васпитања деце, жеља нам је да и кроз верску наставу у школи приближимо децу реалној заједници са живим Богом, да постану причасници у тој заједници Бога и човека и да се изграде и образују у духовно зреле личности које ће живети врлинским животом „у расту од дјетета у савршеног човјека у Христу“ (Еф. 4, 13).

 

Вероучитељ
Протођакон Драган С. Сердар